Sve zemlje koje su "demokratiju dobile" od Zapada (USA i EU) dobile su i opoziciju dzabe. Drugim recima, opozicija - glad za vlascu, ne sme da ima nikakve programe jer niti im je to duznost niti je namena da se drzava oporavi, jos manje da narodu bude bolje. To je najbolja forma creiranja nemira i dobijanje na vremenu.

Autor kao i obično daje izvrsnu analizu stanja, dok zaključke izvodi po onoj narodnoj: Što je babi milo, to se dedu snilo:
Ocenu sposobnosti srpske opozicije dao sam na tekst istog autora: Eh, te devedesete..., a koja se podudara s autorovom, s tim da sam istakao da su DSS eksperti članovi "uzdruženog zločinačkog poduhvata" (sa ekspertima G17 i DS) koji je pripremio Srbiju za SEK-a pandemiju.
Država je na privremenom respiratoru MMF-a, dok je privreda ostala bez kisika, zbog velikog pada prodaje proizvoda i usluga, produbljene nelikvidnosti, smanjenih bankarskih kredita i povećanih kamata.
Autorova iluzija da će pozicija i opozicija dobiti razum i iščupati Srbiju iz ralja SEK-a nemani je neostvariva iz jednostavnog razloga što se ista nalazi u predkomatoznom ekonomskom stanju i za to nema leka.
Jedina svetla tačka na tmurnom srpskom nebu je da Srbija postaje ekološka država (29 mesto), a neki zlonamernici neće da priznaju da su za tu pobedu zaslužne sve postoktobarske vlade, likvidirajući zagadivače.

Izgleda da debatu o ovako vaznom pitanju, sta Srbija dobija ulaskom u EU a sta ne, moze da pokrene opet inicijativa koju bi pokrenuli istaknuti gradjani Srbije.
Onoliko koliko na svojoj zvanicnoj internet stranici vodece politicke stranke imaju obavestenja po pitanju EU toliko one i ozbiljno razmatraju taj problem.

Sudeci po odlicnom pregledu prof. Antonica nijedna opoziciona stranka u Srbiji sem DSS-a bas nista ne radi kako bi gradjane Srbije obavestili o alternativi "Srbiji koja nema alternativu".

Jer "Srbija koja nema laternativu" je lazna a takvo stanje je pogubno za Srbe.
Poznati srpski analiticar Srdja Trifkovic (i brojni koji dele njegovo misljenje) kaze da Srbija nikad nece da postane clanica EU. Svojim uslovljavanima Srbiji EU potvrdjuje tu tvrdnju.

Znaci srpskoj opoziciji ostaje samo jedno pitanje kako resavati goruce probleme nezaposlenosti, privrede, kriminala odbrane zemlje van EU. Odnosno sa EU kao komsijom.

To sto narod jos uvek veruje u sjajnu buducnost, ekonomski prosperitet, "slobodu" (svake vrste) samo jednog dana kad Srbijom zavladaju Briselkrati je prevara i laz koju namerno podgrejavaju Tadicevci, DS i njihovi koalcioni partneri. To je ravno izdaji.

Opozicija nema lak zadatak.Narod mora da se "izleci" od sarene EU-laze. Privreda mora da se pokrene jer tu alternative zaista nema.

2.
Da bi se postavilo pitanje - šta je alternativa Evropskoj uniji – dakle, šta je drugo od dva rešenja – trebalo bi najpre konstatovati da Evropska unija jeste prvo od dva rešenja. Ona to, međutim nije. Već čitavu deceniju Evropska unija se nalazi u krizi – političkoj, ekonomskoj, društvenoj. Uporedne stope ekonomskog rasta Unije i njenih glavnih konkurenata na svetskom tržištu pokazuju da već čitavu deceniju Evropa dramatično zaostaje za SAD, Kinom, Rusijom. Prošle, 2009. godine, po prvi put od industrijske revolucije, nijedna od razvijenih evropskih zemalja nije bila među prve tri najveće ekonomske sile sveta. Niske stope rasta, visoka nezaposlenost, socijalna regresija, opadanje životnog standarda većine njenih građana - praćeni su političkom, vojnom i diplomatskom marginalizacijom EU. Mnogo pre izbijanja tekuće finansijsko-ekonomske krize, „kriza smisla“ Unije postala je prvorazredno političko pitanje u Z. Evropi.

Ukratko, članstvo u Evropskoj uniji - čak nezavisno od pitanja Kosova i Metohije- nije rešenje za Srbiju. Pa šta onda jeste rešenje? Po svoj prilici to bi bili KLASIČNI OBLICI MEĐUDRŽAVNE SARADNjE - ekonomske, komercijalne, kulturne, političke...u koje bi Srbija, kao KLASIČNO organizovana država (a ne „institucionalno neidentifikovan objekat, deo EU“) stupala sa zemljama i asocijacijama (uključujući tu i Evropsku uniju) na ravnopravnoj osnovi, u meri u kojoj to odgovara našim nacionalnim interesima.

Sjajna analiza. Dejane molim te objasni mi sta je KETMAN?

Čitava minuciozna i bespotrebno predugačka analiza opštepoznatog koja se ustvari, u najširem smislu, svodi na jednostavnu konstataciju – jedan bivši svet koji svi ovih godina napuštamo, i ne ekskluzivno samo mi i ovde, više zaista nije aktuelan u mnogim svojim aspektima.
Kada je već fasična priroda savremene demokratije sasvim očigledna, tada je posledica iz predmeta ovakve analize izlišna.
Iako je prikaz ustvari kritika i tačna slika stanja, ali iz ugla nekih prošlih vremena koja su iza nas, i koja globalizacija ne poznajei i ne priznaje. Može biti da mnogi od nas žale za tim prošlim ustrojstvom sveta i države, ali i naši praktičari na političkoj sceni, siguran sam pretežno instiktivno i oportuno deluju, po logici ove savremene globalističke imanentnosti koja trenutno dobija bitku, a da pritom neke validne alternative za nju ni na svetskoj sceni nema, čak ni u teoretskim naznakama.
Ne treba se zavaravati, kompletna domaća politička scena niti ima kapaciteta, a ni blage namere da se ozbiljno bavi svojim poslom, a pogotovu ne na tako visokom nivou da bi trasirala neke alternativne pravce u delovanju političke scene, a pritom lako i prirodno napušta manire višestranačke borbe sa početka devedesetih.
Nisam rad da se dalje upuštam u razradu ove po meni sasvim očevidne teze, osim što bi dodao da dominirajuća damagogija i oportunizam, kao stil političkih pregalaca, a u cilju dobrog života koji proističe bavljenjem profesijom političara, istovremeno jeste vrhunski domet i ambicija istih.

Tekstom, koji je tacan i precizan, pokazuje se kolike su razmere nedostojnosti pozicije i vlasti i opozicije. Neka nam je Bog u pomoci.

@dragan

Dragane, ketman je izraz potekao u istočnoj Evropi u vreme komunizma. Česi, Poljaci i ostali su u ogromnoj većini bili tvrdi protivnici komunizma i još verujući katolici u najvećem broju. Nasuprot takvom narodnom raspoloženju je stajao ceo državni aparat. Nisi mogao ništa ako nisi komunista. Iz tog protivurečja antikomunističkog i katoličkog sentimenta i sveprisutne komunističke državne mašinerije je proistekla potreba za dvostrukim životom. Umesto da se bune i budu izloženi progonu, Česi su javno ispovedali komunizam, ponavljali otrcane komunističke floskule, dok su međusobno i neformalno se rugali sistemu. Mislim da je o tom fenomenu napisao knjigu i Česlav Miloš.
Kod muslimana se taj isti dualizam primenjuje vekovima pod nazivom "takija". U našim uslovima to znači da smo se naučili da će na svaki znak buđenja patriotizma da skoče i domaći petokolonaši i stranci. Imaš izbor, da teraš po starom, kao radikali, pa da ti pred svake izbore dolaze lažljivi evropljani sa još lažnijim obećanjima i pretnjama, fijatom, akcijama od 1000 evra, ili da javno propagiraš pristupanje EU, da pričaš da nema promene Statuta Vojvodine, da ćutiš o gej paradi i osudiš navijače huligane. Ovim drugim putem ćeš da uspavaš njihove sumnje i sprečiš histeriju žutih medija, koji samo čekaju da naprave hajku. Seti se navijača. Kad dođeš na vlast okreneš ćurak. Ja bih prvo zabranio strano finansiranje NVO i pročešljao bi im knjige. Neka malo rade volonterski i iz ubeđenja, a ne za pare. Potom bih sudio Nataši Kandić zbog prisustva proglašenju nezavisnosti Kosova, što je vrhunski potez izdaje. O ekonomiji posle toga, jer bi strane slugeranje podmetali klipove novoj vlasti na svakom ćošku, zato im prvo treba uskratiti strane pare. Nesposobnost naše patriotske opcije je u tome što radikali hoće i narednih 10 godina nesmanjenom žestinom da idu glavom kroz zid, dok DSS merka i razmišlja i premišlja šta to Nikolić radi. Iz te perspektive razumi i rezoluciju o Srebrenici, to je ujedno i lakmus test za SNS.

Gospođa Latinka Perović je naučno dokazala da je azijatski mentalitet naš najveći problem! Ali i za taj taj problem postoji rešenje i ne smemo da zapadnemo u apatiju tako karakterističnu upravo za pomenutu azijatsku svest! Mi ipak imamo autentične predstavnike istinskog evropskog duha koji mogu da nam pokažu put izlaska iz azijatske učmalosti! Rešenje nije u ekonomskim i političkim analizama ili nekim novim ekonosmkim strategijama koje bismo sami smislili. Evropa zna kako da reši sve naše probleme a na nama je da slušamo i izvršavamo volju Evrope. Mi možda nemamo dobar univerzitet ali imamo nekoliko predstavnika pravog evropskoog duha koji su nažalost marginalizovani ali koji sigurno znaju šta nam je činiti.

Gospođa Sonja Biserko je nedavno rekla jednu veliku istinu:

"Jedini način da ova društva civilizujete je da ih integrišete, da ih uključite i nametnete im sistem koji moraju da prihvate."

Ja Bogu hvala nisam simpatizer niti jedne stranke i drago mi je zbog toga sto mogu da razmisljam svojom glavom. Za mene je politicka partija jedna vrsta sekte. Svi se okupljaju oko jednog lidera kojeg slave iznad svega, prate program od kojeg ne smeju da odstupe u protivnom bivaju "nepozeljni", i stranka je uvek upravu. Ali, to nije ovde tema. Ovo sto ja hocu da kazem je da se iz ovog teksta vidi da su sve stranke odreda nesposobne. Svima je bitno da kritikuju "one druge" i naravno zele vlast za sebe. Kao sto je vec receno niko ne nudi konkretno resenje problema, vec pljulje po drugome i prikazuje izjave svojih lidera, koje su ovi sigurno naucili napamet. Ali ajde sto se oni svadjaju i ne misle o boljem sutra, jer je njima to isto sutra vec zagarantovano na nekom racunu u inostranstvu. Nego sto su stranke zavadile ovaj mucni narod. Pa pogledajte samo kako se komentatori prepucavaju. Na slavama, na rodjendanima na svim zivim proslavama gde ljudi treba da u sreci proslave neki dogadjaj oni se svadjaju ko je DS a ko SNS. A mislite da ce vam oni reci hvala? Srbiji treba nesto novo, i to pod hitno.

@Kriza morala: Oduševljen sam Vašom iskrenošću i samokritikom pri izboru “nickname” –a ! I dve dame koje kao svetle primere pominjete u komentaru (Perović/Biserko) takođe izvrsno pasuju u taj okvir. Aferim!

Zaboraviste da kažete "za njihovo dobro"(Biserka)

Dobra analiza g. Antonica. Jedino smeta upadljivo favorizovanje DSS-a, rekao bih bez osnova. Njihov ekonomski program na sajtu je podjednako neozbiljan kao sto je neozbiljno i odsustvo bilo kakvog plana na sajtovima drugih stranaka. Otvaranje 10 trgovackih predstavnistva ima samo ulogu da zvuci bombasticno i nista vise. Dzaba 100 predstavnistava ako nase kompanije nemaju proizvod za tolika trzista. A nemaju. Sta tek reci o kreditu od 4 milijarde od Rusa. Da zanemarimo sumnjive uslove potencijalnog kredita, ali kakav je to program koji se zasniva na zaduzivanju? Pokusajte da zatrazite kredit od neke banke sa takvim planom , pricace viceve o vama.

Pozdrav

Ovo je odlicno zapazanje Gospodina Antonica samo mnogo dugacko. Mislim da NSPM treba da pokrene forum o tome da li Srbija ima strategiju razvoja i ekonomski program. Toliki ekonomisti nemamo plan za krizu? kako je to moguce?

Dobar tekst gospodin Antonica.
No nije tesko zakljuciti i bez maratonskog clanka da se opozicija nalazi u polurasulu, i da je konsolidacija vise nego potrebna.Elem, meni u oci upadaju nekoliko stvari sa kojim se nacelno ne slazem sa profesorom Antonicem.

Prvo, teza da su strategije SNS-a i DSS-a oko ulaska u Eu slicne, to donekle jeste tacno, ali se u sustini radi o prepisanim formulama od strane vladajuceg rezima. Medjutim, dok vladajuca koalicija pominjanu strategiju koristi iskljucivo kao takticko sredstvo kojom bi podelili Kosovo i konacno se oslobodil ite balasti, druga strana jos zivi u mitomanijama "Kosovo je nase", samo bez Srba. Cinjenica je da Vojislav Kostunica osim onog nesrecnog mitinga i paljenja grada gotovo nista nije uradio za resavanje kosovskog problema, a da je Tomislav Nikolic bio saucesnik milosevicevske politike koja je i izgubila Kosovo. To su pitanja koja ce morati da odgovore svojim biracima.

Drugo,zasmetalo mi je na kraju u fusnoti formulacija o Statutu Vojvodine kao kriptosecesionistickom aktu?! Na cemu to temeljite gospodine Antonicu? Pa ni Baskija, Katalonija, Skotska, Flandrija koje imaju neuporedivo veci stepen autonomije nisu se otcepili, a kamoli ce to uraditi Vojvodina. Statut nije dobar, Vojvodina je trebala doviti sudsku, zakonodavnu i izvrsnu vlast, ali i ovo je sasvim dobar pocetak za otpocinjanje regionalizacije i decentralizacije Srbije. Kada se zavrsila farsa koju je opozicija napravila oko Statuta, pokazalo se na kraju da je cela ta retorika sluzila za jeftino prikupljanje politickih poena, cak sta vise eto Nikolic je medju prvima priznao da je Statut dobar i da ga ne treba menjati, sto je naravno pohvalno.

Srdacan Pozdrav,

Tačno je da niko ko otvoreno priča protiv vladajućih globalističkih ideoloških dogmi nema nikakvu šansu, u trenutnom odnosu snaga. Takva stranka bi bila, u slučaju da se približi vlasti, izložena pretnjama, negativnoj propagandi i pritisku sa Zapada. A kad bi došla na vlast, onda bi cela država i narod bili pod istim tim pritiskom.

Voleo bih da su se SNS-ovci "poturčili" iz želje da pomognu svom narodu, da imaju bolju pregovaračku poziciju kod okupatora, a ne iz koristoljublja. Videćemo u narednom periodu šta je u pitanju.

Tako je Dejane. Glasali su zadnjicom i to im se izjalovilo. Sada su zbunjeni. Sad vide šta se desilo i kuda ih je doveo taj izbor. Šta ćeš.

@DHSS-ovac
Odlicno je vase zapazanje oko toga sta je "veliki patriota" Vojislav Kostunica uradio po pitanju Kosova. Ja sam jednom na NSPM pomenuo kako je razlika izmedju Djindjica i Kostunice tu sto je prvi o Kosovu pregovarao a drugi o istom guslao.
Tacna je i vasa ocena da je opozicija kritikovala statut Vojvodine pre svega zato sto zeli da pronadje zamenu za kosovsku zalopojku. Ne bih se medjutim slozio sa vasom ocenom toga koliki stepen autonomije Vojvodina treba da ima. Ja sam zagovornik ukidanja AP Vojvodine kao tekovine titoizma, mada nikako nisam za centralizovanu Srbiju vec za drzavu koja ce cela biti podeljena na regione kao sto su oni u Italiji plus jacanje opstina. Ono sto je kljucno je da se nikako ne sme dozvoliti da neki regioni imaju sira ovlascenja od drugih, drugim recima protiv specijalnih statusa!

Nemamo mi ni pozicije ni opozicije, imamo samo interesne grupe koje se bore za vlast i narodnu imovinu, sad već oko oglodane koske! I ma koliko zavadjeni, kako su samo složni u odbrani svojih pozicija i sakrivanju odgovornosti za stanje države i naroda. I svi su za ulazak u Evropu, jer racunaju - jednom tamo, Evropa će preuzeti odgovornost za sve nas...

Analiza Vam je na mestu (inače rado čitam vaše tekstove i u većini stvari se slažem), međutim imam problem s polaznom tačkom. Zašto polazna tačka mora da bude Srbija u EU i sve ostalo mora da se opravda? Zašto niko ne opravdava put ka EU (nekom ozbiljnom analizom)?

Da li je iko do sada izneo ozbiljnu analizu prednosti i mana srpskog članstva u EU? Koliko to članstvo košta (para, teritorije...)? Koliko ćemo tim članstvom da dobijemo (para, radnih mesta...)? Koja je crvena linija koju nećemo da pređemo (što se tiče para, teritorije...)?

Hajde prvo da pođemo od jedne takve analize, pa onda da vidimo koja je partija za šta. Ili još bolje, hajde prvo da se dogovorimo u kakvom društvu bismo želeli da živimo, pa neka nam partije posle prikažu svoje vizije kako doći do tog (nama) idealnog društva. Možda nam je EU suvišna, a možda neophodna da bismo izgradili društvo kakvo želimo.

Vi kao analitičar s određenim medijskim prisustvom imate mogućnost da pokrenete ovakve teme. Ne bi bilo loše kada biste svoj fokus, barem jednim delom, stavili na ovu problematiku.

"Eh da nam je to je jedini problem...
protesti 2000-te, mi mladi, pametni, zaneseni...Pijemo pivo, zezamo se, kaže moj pobratim hipotetički:"i zamislite sad, kao Cobe kaže u pravu ste, priznajem rezultate, pa ovi naši ne bi znali šta bi!"

NašiNašiNašiNašiNašiNašiNašiNaši

Kakav glup eho!

@Nikola Turajlic
svidja mi se Vase umece "baratanja recima"(odgovor "krizi morala").
Inace mene je ovaj tekst uplasio.
Zutokratija i neoliberali tzv ekonomski eksperti iz G17(Dinkic ,ranije Labus,zatim onaj Djelic Cubajsov savetnik..,sto sada ima svog savetnika onog glumca sto se sprdao sa "tranzicionom" gubitnicima na b92 "Mile tranzicija"sramota), dokrajcise nam privredu,i dalje dosledno kao najbolji streberi sprovode neoliberalni koncept(privatizuj,liberalizuj,zaduzi se do besvesti).Dinkic svako malo, objavljuje kako tek sto nismo izasli iz krize,a koncept im puko,samo oni jos nisu obavesteni o tome,a i njihovi nalogodavci MMF i ostala lihvarska bratija, im daju nove smernice i uputstva za rad.
Mada i Kostunica snosi odgovornost za ovo stanje ,jer im je u potpunosti bio prepustio,vodjenje ekonomije,mada je i laiku bilo jasno da to ne moze dobro da se zavrsi(unistenje domaceg bankarskog sistema,privatizacija,unistenje domace proizvodnje,liberalizacija trzista,zaduzivanje)

- A koja opozicija ?

Dok se ovaj slom srpke drzavnosti u potpunosti ne dogodi, necemo shvatiti sta nas je snaslo.A to saznanje ce bojim se biti bolno. Tek tada, pod uslovom da pretekne ista od onoga sto bi se moglo nazvati "srpstvo" da pretekne ista od te ideje i vrednosti na kojima pociva - mozemo se nadati nekom novom pokretu za obnovu drzave i nacije. A posao pred kojim ce se takav jedan eventualni pokret naci, kao i zrtve koje ce morati da podnese - bice nesagledivi.

U zivotnom veku ove generacije bice procerdano sve.

Od devedesete do danas, nikada u Srbiji nije bila NEalternativnija politička situacija,no što je to danas.

Ovi što vladaju godinu i po su takvi kakvi su, loši, nesposobni, lažu, kradu, mažu, muvaju.
A ovi iz opozicije što hoće da budu Kalifi umesto Kalifa, nikada gori, smešniji, jadniji, siromašniji idejama, porukama, ponudama.

Dakle, imamo bezizlaznu situaciju, gde je vlast loša, a opozicija grozna i bolesna i nesposobna do neba.

Sve u svemu, Srbija je u nevidjenom statusu KWO, imamo vrlo rigidnu vlast koju nema ko da drma, cima i upozori je da bude bolja, jer eto imamo alternativu za nju, kad ono, niti imamo alternativu ovoj vlasti, niti imamo vlast, niti opoziciju, niti NIŠTA.
A ništa puta ništa jednako je: NULA.

Dobro, neko će me pitati šta da radimo?
Evo šta:

-Dati ultimatum i vlastima, a pogotovu ovoj smešnoj i jadnoj opoziciji, sa osnovnim revolucionarnim zahtevom, koji bi glasi:

-Gospodo-drugovi, tražimo od vas da abdicirate sa vlasti, ako to ne uradite, sledi sila narodne mase, a znate valjda da tada vam niko ne garantuje za vasu bezbednost.

-Kada poslušaju preporuku za abdikaciju, onda dolazi ključni i jedini uslov da se vlada Srbijom, a to je da se u novi ustav u preambuli nadje sledeći tekst: Član jedan, u stavu broj jedan pisalo bi, da se na 99 godina zabranjuje bavljenje politikom u Srbiji svima licima i njihovim naslednicima koji su na bilo koji način bili na visokim funkcijama u državi od 70-te do 2010 godine.

Samo ovo, samo ovaj ultimatum može da urazumi nas, njih, sve u državi, da od nasiromašnije zemlje Evrope, postanemo bar srednje razvijena regionalna i Evropska Srbija.

P.S. Verovanje u ovu vlast, ili ne daj bože u našu opoziciju, ima iste verovatnoće kao vera u zagrobni život.